Све чега се сећам из Змајеве школе је лепо. Да сам била заљубљена у Пају, да сам јурила Куцу да ми црта техничко јер сам и у њега после била заљубљена, да сам ишла на хор, па су ме избацили. Да сам упознала Мину Илић и Банета Симића који су ми и данас најбољи пријатељи. И да се и данас сећам да је Давор Анкуцић био први у дневнику и да ако крену од А ни мени нема помоћи и да ће ме Милица Чавошки сигурно прозвати да одговарам! Све чега се сећам из Змајеве школе су људи, моји први другари и ауторитети и моја учитљица – Станислава Здравковић.

Маша Дакић, глумица

Мирис опраног пода – то је моје прво сећање на Змајеву школу. Била сам ђак првак, подови су били покривени дрвеним даскама које су теткице пре наставе прале. Мешавина мириса мокрог дрвета и прашине увек ме врати у та јутра. Сећам се, затим, укуса чаја из лимених шоља и кифли које смо добијали за ужину. Трешње иза зида у дворишту (тамо где је данас сала за физичко), чије су процветале гранчице извесни дечаци кидали и поклањали извесним девојчицама. Рушилице – спуста према капији у Браће Јовановића, забрањеног места на којем се, деценијама, играла игра рушења (покушаваш да се одржиш на зидићу док те неко гура). Редакције школских новина, коју је водила наставница Мира Недељковић. Налазила се у садашњој канцеларији педагога и психолога, а сваки члан редакције имао је свој ормарић, у ком је чувао новинарске белешке.
Четрдесет година раније, у тој школи предавала је моја бака. Тридесет година раније, похађао ју је мој тата. Онда смо у њу ишле моје сестре и ја. Десетак година након изласка из ,,Змајеве”, вратила сам се у њу, са друге стране. Још десет година касније, и даље сам ту, али сада је ту и моја ћерка.

Јелена Ангеловски, наставница

Као и већини деце и за мене основна школа представља најлепши период детињства. Били су то незаборавни дани и другарства која се памте.
Имао сам фантастичног разредног старешину Сергеја… који је био врло строг али правичан у својим ставовима и одлукама и сигуран сам да је у великој мери он заслужан што сам изашао на прави пут.
И дан данас кад прођем поред Змајеве школе осетим се врло посебно и поносно.

Душан Борковић, аутомобилски ас