Трговина људима из године у годину постаје све озбиљнији друштвени проблем широм света. Њена суштина је у злоупотреби и експлоатацији људских бића за остваривање великих профита организатора и других укључених у ланац трговања људима, на различите начине: присилним ропством, принудним радом, проституцијом, коришћењем жртава за вршење других кривичних дела итд.
Било који од наведених начина злоупотребе жртава је несумњиво угрожавање личног достојанства жртава, кршење њихових основних људских права, од права на личну слободу, слободу кретања, слободу избора занимања и посла, до, у најдрастичнијим случајевима, непосредног угрожавања живота.
Нема државе у свету, нити било ког подручја света који није погођен овим проблемом.
Наравно, разликује се, зависно од положаја и стања појединих држава, облик трговине људима којима је поједина држава погођена: неке државе су „извор“ људи који су предмет трговине, друге су транзитне, користе се као пут којим се жртве воде до крајње дестинације, треће су, по правилу, државе у којима се спроводи експлоатација жртава. Ипак, већина држава у свету је суочена, у већој или мањој мери, са сваким од ових облика трговине људима.
Првенствени циљ наших активности је ширење свести и знања о трговини људима и превентивно деловање, посебно међу младима и другим потенцијалним жртвама.
Схватање да скоро свако може бити жртва и да скоро свако може да допринесе превенцији овог озбиљног друштвеног зла је неопходан предуслов да се оно ограничи и колико год је могуће спречи.Бројне су околности које појединце излажу повећаном ризику од упадања у замке трговаца људима.
Неинформисаност, породична ситуација и укупне прилике у земљи могу бити фактори који доприносе овом ризику. Општа неинформисаност о постојању проблема, његовој сложености, ризику, опасностима и последицама које са собом носи, чини да потенцијалне жртве најчешће нису свесне у шта се упуштају.
Знања и разумевање овог проблема нам могу много помоћи,да пре свега себе не доводимо у ризичне ситуације…
ДА СЕ ИНФОРМИШЕМО…
– Трговина људима је озбиљан друштвени проблем, злочин против човечности и тешка повреда људских права. Реч је о глобалном феномену који, на различите начине, погађа цео свет. Милиони деце, жена и мушкараца, приморани су на проституцију, служење у кућама, рад на плантажама, на градилиштима, у рудницима, просјачење и на друге видове сурове експлотације. Трговина људима се сврстава међу три најпрофитабилније криминалне активности, уз трговину дрогом и оружјем. Међу облицима кршења људских права и организованог криминала, она се издваја по тежини последица које оставља на појединца и друштво у целини. За трговину људима се често каже да представља „високо профитабилну, а ниско ризичну“ криминалну активност. високо профитабилну – јер је добит коју криминалци остварују огромна, а ниско ризичну – јер је ризик да трговац буде приведен правди и санкционисан мали.
Трговину људима прате физичко насиље и тортура, стални страх, претње и уцене. Тиме се непосредно угрожавају права жртава на живот, достојанство, интегритет, слободу и безбедност, избор и одлучивање, здравствену заштиту. Данас постоје бројни облици трговине људима, а стално се изналазе нови и све нехуманији, бруталнији и свирепији, и са још тежим последицама по жртве и заједницу.
НАЈЧЕШЋИ ОБЛИЦИ СУ:РАДНА ЕКСПЛОАТАЦИЈА,СЕКСУАЛНО ИСКОРИШЋАВАЊЕ,ПРИНУДНИ БРАК,ЛАЖНО УСВАЈАЊЕ,ПРИНУДНО ПРОСЈАЧЕЊЕ,КОРИШЋЕЊЕ У ОРУЖАНИМ СУКОБИМА,ПРИНУДА НА ВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ ДЕЛА,ТРГОВИНА ОРГАНИМА
Једном речју, трговина људима јесте злоупотреба људских бића и повреда њихових основних људских права, ради стицања материјалне користи.
-Жртве трговине људима су најчешће особе које су у друштву најрањивије. Готово по правилу потичу из окружења у којима су њхова права, и преукључивања у ланац трговине људима, била угрожена сиромаштвом и нефункционалном породицом. Често су незапослене, дискриминисане у приватном и професионалном животу, нижег образовног нивоа, мада постоје и идентификовани случајеви жртава високог образовања. У Републици Србији, као најрањивије категорије, препознају се жене млађе животне доби и малолетна лица. Међу њима се често појављују ,,деца улице” , штићеници домова за незбринуту децу или специјализованих институција. Области у којима се ове категорије жртава експлоатишу се разликују, али свима је заједничко да су њихова људска / дечја права изузетно нарушена, да су изложени свакодневном суровом физичком и психичком злостављању и третирани као роба која доноси материјалну добит.
-Гледано искуствено, препознати су карактеристични начини увлачења жртава у ланац трговине људима. Огласи у средствима информисања или путем интернета, којима се нуди запослење у земљи или иностранству за наводно легалан и добро плаћен посао (на обављању сезонских послова, конобарица, плесачица, масаже, пословне пратње, радника у домаћинству, дадиља, кућних помоћница, козметичарки, манекенки, грађевинских радника, радника у пољопривреди, на бродовима, нафтним плат формама и сл.). У пракси постоје и лажне агенције које приликом оглашавања наводе само бројеве мобилних телефона. Злоупотребе познанстава, наводно искрених љубавних и пријатељских, али и породичних веза су чест поступак врбовања. Овако успостављене везе и познанства се користе за лакше и брже увлачење жртве у ланац тргови не људима. Жртве имају поверење у ове особе и потпуно се препуштају одлукама и вођству врбоватеља. Злоупотреба информација о потенцијалној жртви прикупљених на различите начине (стварним или лажираним изборима за мис, курсевима за манекене, аудицијама различитих врста, конкурсима за посао и сл). Злоупотреба Интернета постаје све чешће средство врбовања (заказивање састанка потенцијалној жртви путем чета, формирање лажних профила и злоупотреба социјалних мрежа попут фацебоок­а и сл). Увлачење у ланац трговине људима могуће је и путем: Отмице продаје од стране чланова породице, злоупотребе несналажења и губљења контаката између лица током оружаних сукоба или природних и технолошких несрећа (поплаве, вулканске ерупције, експлозија нуклеарне електране, пуцање бране и сл).
– Потенцијалне жртве углавном, не познају редован начин преласка границе и због тога су препуштене на милости и немилост организованој групи криминалаца вештих манипулисању. Породично насиље је важан разлог због кога неке младе особе желе да напусте своје породице. Незапосленост, сиромаштво, недостатак образовања и родна дискриминација у породици (посебно дискриминација жена) такође доприносе увлачењу потенцијалне жртве у ланац трговине људима. Политичке, економске и културне прилике, нарочито у земљама које су у блиској прошлости искусиле ратна разарања или природне катастрофе великих размера, које се огледају у отежаним легалним миграцијама становништва, сиромаштву и масовној незапослености, као и дискриминацији на тржишту рада, додатно слабе немоћне и дискриминисане, излажући их ризику од увлачења у ланац трговине људима. Наведене околности олакшавају трговцима људима да код жртава формирају свест о предностима живота у богатијим земљама, могућностима лаког запослења и адекватне финансијске накнаде, а тиме и увлачење жртава у ланац трговине људима.
ЗЛОЧИН ТРГОВИНЕ ЉУДИМА ПОДРАЗУМЕВА ТРИ ФАЗЕ:
1.Фаза врбовања
Трговци људима су сва лица која учествују у врбовању жртава, њиховом спровођењу, превожењу, чувању, обезбеђењу смештаја, контролисању или експлоатацији. Они најчешће припадају етнички или национално хомогеним групама. Могу деловати у групи, али и као појединци. Трговац људима може бити било ко: лице из непосредног окружења, нови познаник, љубазна комшиница, чак и чланови породице… У злочин трговине људима могу бити укључени и корумпирани државни чиновници и припадници других служби надлежних за примену закона.
Упркос различитостима облика трговине људима и специфичностима улога извршилаца, може се рећи да међу трговцима људима преовлађују особе које процењују ризик, трошкове и корист, и које не презају да униште живот другог човека. Одликују их лукавство, подмуклост, вештина лажног представљања и манипулисања другима, њиховим осећањима и очекивањима, неосетљивост на бол и патње других, способност контроле жртве, одлично предвиђање њеног понашања, суровост и спремност на примену претњи, уцена, насиља и подмићивања.
2.Фаза транзита
Фаза транзита подразумева прихват жртве, њен смештај и превоз до места експлоатације, било унутар земље или ван граница земље порекла жртве. У овој фази, жртва често још није свесна да је ушла у ланац трговине људима. Жртва најчешће предаје своја лична документа трговцу који на тај начин олакшава пуну контролу.
Уколико се транзит жртава одвија на међународном нивоу, прелазак границе може да буде легалан и нелегалан. Легалан је када се на граничном прелазу користе уредне и важеће путне исправе са потребним визама.
Трговцима људима је контрола жртава олакшана тиме што су оне, по правилу, неинформисане. Најчешће нису раније напуштале своје земље и нису им познати легални поступци преласка граница и коришћења путних исправа. Трговци људима знају да ће оне, када постану свесне свог илегалног статуса, избегавати да траже помоћ полиције или заштиту државе.
Нелегалан прелазак границе подразумева коришћење фалсификованих докумената или прелазак границе ван граничног прелаза, кријумчарење и пребацивање на скривеним местима у пут ничким возилима и аутобусима, товарном простору ка ми она и контејнера, у међупросторима крова и доњим оплатама железничких вагона, дуплом дну вучних приколица, различитим пловилима и сл. При томе, треба имати у виду да се често не прави разлика између трговине људима и кријумчарења људи. Ове две појаве имају много сличности, али постоје и битне разлике међу њима.
3. Фаза експлоатације
Експлоатација подразумева искоришћавање жртава трговине људима. Деца се укључују у ланац просјачења, приморавају на вршење кривичних дела и могу бити изложена сексуалном искоришћавању. Женске особе се најчешће сурово сексуално и радно експлоатишу. Одрасли мушкарци се најчешће радно експлоатишу, под ропским условима или се присилно користе као борци у оружаним сукобима. Све жртве могу бити злоупотребљене за присилно узимање органа.
Упркос патњама кроз које пролазе, развијени механизми контроле често спречавају жртве да саме потраже помоћ или организују бекство. Најчешћи начини изласка из ланца трговине људима је активностима полиције,савремена полиција је организована за борбу против трговине људима у оквиру државе и у оквиру међународне сарадње полиција; интерпола, европола и других стручних удружења. Полиција спроводи сложене и обухватне мере и поступке ради откривања учинилаца свих облика кривичних дела трговине људима, њиховог привођења одговарајућим правосудним органима и прве, непосредне помоћи жртвама. Најчешћи и најпоузданији начин изласка жртве из ланца трговине људима је помоћу пријаве грађана. Огледа се у препознавању и пријављивању сумњивих ситуација, објеката и појединаца полицији или надлежној служби за социјални рад.
Поред физичких и психичке последице жртви трговине људима су огромне,зато је потребно да се заједно кроз информисање деце боримо против зла „модерног ропства“.

( извор- Црвени крст Србије,“ Трговина људима-превентивни пакет“ )